Za prvo pominjanje preferansa u medijima pobrinuo se legendarni Vlastimir Djuza Stoiljković , u , slobodno se može reći , kultnoj TV seriji " Pozorište u kući ". U nekoliko epizoda Djuza ima praznu " gajbu" i društvo sa posla mu dolazi na preferans.
Činjenice kažu da je preferans u Srbiju doneo Kosta Cukić.
Konstantin - Kosta Lazarević Cukić, u svoje vreme poznat kao dr. Kosta Cukić, a danas i po pomalo šaljivom pravilu iz preferansa, tzv. "Cukićevo pravilo". rođen je u Karanovcu, današnjem Kraljevu, 13. aprila 1826. godine. Njegov otac, Petar Lazarević, bio je član Sovjeta, a majka Ana, ćerka poznatog vojvode iz Prvog ustanka Petra Molera. Osnovnu školu je završio u Kruševcu, a nižu gimnaziju u Kragujevcu. U Beč je otišao školske 1838/39. godine sa prvom grupom srpskih đaka u kojoj su bili Kosta Magazinović, Dimitrije Matić, Konstantin Nikolajević, Filip Hristić, Đorđe Cenić i Dimitrije Crnobarc da studira ekonomiju. U Hajdelbergu kod profesora Karla Raua završio je "filozofične i politično-pravoslavne nauke" i stekao titulu doktora filozofije. Po povratku u Srbiju Cukić u svojoj 22 godini, u proleće 1848. godine, postaje profesor Političke ekonomije, Finansija, Nauke o trgovini i Ekonomske politike na Liceju i odmah zatim i sekretar Društva srpske slovesnosti kada je ovo udruženje mladih školovanih ljudi bilo stecište prvih vatrenih liberala..
Kao profesor Liceja Cukić je bio izuzetno cenjen i kao predavač ali i kao pisac trotomnog udžbenika "Državna ekonomija" sastavljenog od knjige "Narodna ekonomija" iz 1851, knjige "Finansij" iz 1953 i knjige "Ekonomna policija" objavljene 1862. Na Liceju je otvoreno ispoljavao svoj liberalizam i kako kaže tadašnji licejac i jedan od vo-đa svetoandrejskih liberala Jevrem Grujić, njegova predavanja kao i predavanja drugog velikog liberala Dimitrija Matića, "pobudiše u na-ma... misli... o političkoj slobodi i liberalnim zakonima". Zbog ovako otvorenog Cukićevog propagiranja ideja liberalizma u beogradskoj konzervativnoj čaršiji, inače sklonoj glasinama, vrlo brzo su počela ogovaranja da "novi profesori kvare đake" pa, kako je to lepo opisa Milan Đ. Milićević, "vlada nađe da je mladi doktor veoma bujan pa, bojeći se da ne pali, mesto da osvetljava", premesti Cukića u administraciju. A u državnoj administraciji, gde se vrlo brzo snašao, jer je bio neobično sposoban i vredan, Cukić je brzo napredovao pa je u vladi Ilije Garašanina postao ministar finansija i po mišljenju njegovog savremenik Dimitrije Marinković najjači "čovek u kabinetu" jedne od najuspešnijih vlada u srbiji.Kao ministar u vladama Ilije Garašanina (1861-1867), Jovana Ristića (1867) i vladi Nikole Hristića (1867-1868) Cukić je, kako piše Boško Mijatović, pokrenuo modernizacijske procese, izveo je reformu neposrednih poreza, znatno poveća državni budžet, formirao 1862. godine upravu fondova, prvu kreditnu instituciju u zemlji, postavio temelje novčanog sistema Srbije i iskovao prvi srpski bakarni (sitan) novac. Cukić je formirao odeljenje statistike u ministarstvu privrede, a kao vršilac dužnosti ministra prosvete, pretvorio je Licej u Veliku školu sa tri fakulteta, reformisao je osnovne škole, gimnazije i bogosloviju i stvorio realku i višu žensku školu. U školskim programima dao je više mesta prirodnim i tehničkim naukama i uveo u srednje škole muzičko i likovno obrazovanje. Cukić je bio i jedan od osnivača Srpskog učenog društva.
Nekoliko meseci posle ubistvu kneza Mihaila, kada su liberali diskre-tno uklonjeni iz državne administracije zbog sumnje da su upravo oni svojom kritikom društva bili "politički inspiratori atentata" Cukić je po-stavljen najpre za poslanika u Bukureštu, a zatim i za poslanika u Beču, gde je i umro od tuberkuloze 1879. godine.
Pretpostavlja se da je preferans video i naučio na Univerzitetu u Hajdelbergu , od studenata koji su tu došli posle studiranja na Sorboni. Na neki način se može reći da je preferans nastao u Francuskoj, možda i kao neka vrsta "kontre" bridžu i vistu , pošto se zna koliko se vole Britanci i Francuzi.
I tako , preferans dodje u Srbiju i tu ostade skoro 170 godina.
Postoji i urbana legenda o " Cukićevim pravilima " . Jedno od njih je i čuveno, " nikad adut, nikad platka " i ono , najčešće citirano " ko ne zna , taj vrati ".
Ne postoje nikakvi dokazi da su to njegove izjave. Ono što bi se moglo nazvati jedinim konkretnim " Cukićevim pravilom " je da se igra korektno. Nikako nije voleo blefere i one koji bi licitirali jednu boju, a u stvari su krenuli na drugu . Početkom XX veka , kada se u Beogradu kaže " igraj po Cukiću " to je značilo da igraš korektno.
Prema Vikipediji , preferans je igra nastala od vista , ali to treba uzeti sa rezervom. Preferans, bar ova naša " balkanska varijanta " je mnogo sličniji bridžu , a takodje se zna da je u početku preferans bila igra za četvoricu, tojica igraju , a jedan se " hladi ". Slične varijante postoje i danas, s tim što onaj koji deli , ne igra.
" Ruski preferans " tako se bar zove na našim prostorima, igraju 2 igrača. Na papiru imate sve ispisane igre i u šest deljenja treba da odigrate sve igre od pika do sansa. Odmah dobijate 12 karata i dve izbacujete. pobednik je onaj koji posle odigranih šest deljenja, ima veći zbir supe na igrama.
POSTOJI I PRIČA DA SU PREFERANS OSMISLILI OSUDJENICI NA SMRT I KADA SU IH PITALI KOJA IM JE POSLEDNJA ŽELJA, ODGOVOR JE BIO DA ZAVRŠE PARTIJU PREFERANSA. Ko zna osnovna pravila , zna da , teorijski , partija preferansa može da se ne završi nikad.
Preferans je danas nešto drugačiji nego ranije. Pravila su ostala ista, ali su se neka nepisana pravila promenila. I dan danas ćete naići na čudjenje kada kroz saigrača krenete sitnom kartom . Dugo je pravilo bilo kroz saigrača u toj ruci najkrupnijom, a ako nemate A , K , x , onda bar iz bele i to iz popa ( kralja ).
Autor ovih redova je pre 30 godina tvrdio da je to besmisleno i da je mnogo logičniji polaz sitnom kartom jer se često dešavalo da saigrač ima solo kralja ili damu i na taj način je lider bio počašćen štihom više, još u prvoj ruci.
Internet je doprineo većoj rasprostranjenosti preferansa , ali je doneo i gomilu nerazumnih igrača. Velika je prednost što se ne traži " treći " koji je uvek nedostajao , ali nekad je bolje da tog trećeg nema nego da krene iz oba asa koja ima, uzme svoja dva štiha " na pratnji " , a posle toga potop, nije bitno.
Ideja je da ovaj blog bude nešto poput prvih novina koje će se baviti samo preferansom , za početak elektronske, ali ko zna. S obzirom na broj igrača i interesovanje , možda jednog dana postanemo i štampani nedeljnik.
U sledećim blogovima pisaćemo o najčešćim nedoumicama u partijama , objasniti neke trikove koje koriste " stare kuke " , intervjuisate neke igrače koji su svojim radom i zalaganjem uspeli da preferans dovedu do lige, rejtinga, organizovanog saveza, itd. Kada vam kažu, " batali te karte " podsetite ih da je to igra u kojoj se karte mogu podeliti u 2.753.294.408.504.640 kombinacije , koju je igrao Lav Nikolajevič Tolstoj , koju je u Srbiju doneo ministar finansija u najjačoj srpskoj vladi svih vremena, koju igraju preko neta Srbi, Hrvati , Bošnjaci , Slovenci, Makedonci ... i nećete verovati ne psuju i ne pljuju jedni po drugima.
- Lekaru zvoni telefon i on kaže supruzi : " Draga hitno moram da idem."
" Dragi, jel to neki hitan slučaj , " pita supruga. On odgovara: " Da draga, već dva doktora su tamo i čekaju samo na mene da bi počeli."
Preuzeto sa sajta VUKAJLIJA
I JEDNO PITANJE ZA KRAJ
NASTAVIĆE SE
autor ZMŠ 2015
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбриши