Preferans
olimpijski sport
PREGLED ŠTAMPE - TEKSTOVI O PREFERANSU
Srbi
vole
preferans
i
remi
U metaforičkom
smislu, bridž je
sinonim za život
koji bismo želeli
da živimo – uzbudljiv, pun preokreta, analitičan, dok je
poker najsličniji
realnom životu, budući da
je težak,
oprezan i štedljiv, kaže Siniša Dragić, pasionirani igrač bridža i
preferansa
Preferans je najpopularnija kartaška igra u Srbiji, a nezvanične statistike govore da u ovoj intrigantnoj igri uživa svaki drugi muškarac i svaka treća žena u našoj zemlji koji su stariji od 40 godina. Tako barem tvrdi Siniša Dragić, pasionirani igrač bridža i
preferansa i dobar poznavalac prilika na domaćoj „kartaroškoj“ sceni, koji sa
žaljenjem konstatuje da će veliki broj naših mladih sugrađana na pitanje „Koju
igru igraš?“ odgovoriti – kompjutersku igricu.
A kada skicira portret srpskog Bože zvanog
Pub naš sagovornik ističe da tipičan ovdašnji ljubitelj karata najčešće igra
preferans i remi, a najmanju popularnost u našoj zemlji ima poker.
– Preferans je igra koja je počela da se igra
među ruskim plemstvom početkom 19. veka i koja je bila omiljena razbibriga
velikana ruske književnosti Lava Tolstoja, a u Evropu ga je doneo Napoleon pre
više od 200 godina. Preferans je mentalno i intelektualno jaka igra, koja
angažuje moždane vijuge za nijansu više od bridža i za nijansu manje od šaha. U
organizacionom smislu on je najsličniji bridžu, s tim što u bridžu par igra
protiv para, a u preferansu jedan igra protiv dvojice igrača, partnerstva nisu
fiksna, a partnerska komponenta je limitirana. U ruskoj „verziji“ preferansa,
primera radi, jedan igra protiv dvojice, a četvrti deli karte – objašnjava Siniša
Dragić i dodaje da se jednom godišnje održava otvoreno prvenstvo Beograda
Katarina Đorđević POLITIKA ONLINE – ŽIVOT I STIL
objavljeno: 09/08/2010
NEKAD DAVNO – Za najvećeg sina naših naroda I
narodnosti se pričalo da voli šah , ali da karte nikako nije voleo , ali…
Tito kibicuje partiju Vrhovec , Dolanc I
Blažević
Titula "pala" iz
kontre
Borjan POPOVIĆ | 21. oktobar 2008. 19:00 | Večernje
novosti
U Bečeju prošlog vikenda održano prvo Otvoreno
prvenstvo sveta u preferansu. Beograđanin Milo Radović osvojio prvo mesto -
2.500 evra i zlatnu narukvicu
IGRALO se poslednje,
šesto kolo. Uzbuđenje naraslo, sudije sve češće udaljavaju kibicere od stolova.
Ulog je bio zaista veliki - titula prvog svetskog prvaka u preferansu.
Aleksandar Račić, Podgoričanin, uoči poslednjeg kola prvoplasirani, za prvim stolom dočekao je dvojicu prekaljenih preferandžija. Beograđanina Milu Radovića i Nišliju Gorana Dikića. Ovaj treći ima povez oko glave, pao je, kažu, sa drugog sprata i - samo malo se ugruvao. To ga nije sprečilo da doputuje u Bečej i ozdravi za kartaškim stolom.
Aleksandar Račić, Podgoričanin, uoči poslednjeg kola prvoplasirani, za prvim stolom dočekao je dvojicu prekaljenih preferandžija. Beograđanina Milu Radovića i Nišliju Gorana Dikića. Ovaj treći ima povez oko glave, pao je, kažu, sa drugog sprata i - samo malo se ugruvao. To ga nije sprečilo da doputuje u Bečej i ozdravi za kartaškim stolom.
Račić odigra sans, bez
pratnje. To
mu je malo smirilo uzdrhtale ruke. Radović “okamenjena” lica, uzima špil da
meša, Dikić vrti glavom. Konobarica se probija kroz kibicere da posluži kafu.
Ova runda ide na račun mladog Podgoričanina...
Svetsko prvenstvo u preferansu u Bečeju okupilo je više od 160 takmičara iz čitavog regiona. Osim 2.500 evra, pobedniku je namenjena i zlatna unikatna narukvica, vredna gotovo pola prve nagrade.
Po propozicijama turnira partija traje tri sata. Preferandžije će znati o čemu je reč - kreće se od trista poena, a kad sudija odsvira kraj, ukoliko partija nije gotova, podvlači se crta, pa ko je bolji. Igrala su se dva kola na dan.
- Ne mogu da prežalim jučerašnju grešku. Prodadoh partiju iz čista mira. Sada bih se borio za sam vrh - jada se Radovan Graora iz Vukovara.
Partije su igrane na 55 “terena”. Nekima je, možda falila čoja, čisto zbog atmosfere. Poeni i “supa” upisivani su srebrnim “rolerima” na posebno odštampanim bordo papirima.
Da svaki takmičar, u svakom trenutku ima sve što mu je potrebno, tokom čitavog takmičenja brinule su tri hostese. Mada se, onako obučene sve u belom, mlade, “napucane”, nisu baš uklapale u ambijent i ne znaju baš mnogo o preferansu, odlično su odradile posao, slažu se takmičari. Mnogima su, kažu, donele sreću.
- Simpatični su mi, imaju dosta rituala - priča nam Maja, jedna od hostesa. - Neki neće da sede za neparnim stolovima, neki žele da im prilazimo samo sa leve strane, drugi hoće da popiju sa nama piće. Kažu, radi malera...
U pauzi dva kola, poslužen je “rindflajš“. Takmičari kažu da su u ova tri dana, za 5.000 dinara, koliko je iznosila kotizacija, imali odličnu hranu. Pravu domaću.
Na prvom stolu situacija se sve više “kuvala”.
Sudija je označio poslednjih petnaest minuta partije. Sva tri takmičara su “tu negde”. Drugi sudija opet je odmaknuo kibicere.
Preferans, nezvanično, važi za najintelektualniju kartarošku igru, ali zvanično najdžentlmenskiju. Bilo je tokom turnira sitnijih “ogrešenja o ovo pravilo”, ali je sve bilo brzo rešeno.
Za preferans kažu i da je kao život: moraš dva-tri puta dobro da odigraš, ostalo je rutina.
E, tu lekciju ovaj put najbolje je shvatio najiskusniji - Milo Radović. Jedna pogrešna kontra njegovih protivnika i eto Mile na pobedničkom postolju. Sa sve zlatnom narukvicom. Podgoričanin je poneo titulu svetskog prvaka u džentlmenstvu, a Nišlija Dikić morao je da se zodovolji tek četvrtim mestom. Tako su odredili sabrani bodovi.
SISTEM PO CUKIĆU
PREFERANS je kartaroška igra utroje, francuskog porekla. Nešto slično, bar kako kažu knjige, igralo se još u starom Egiptu. Počeci igranja preferansa u Srbiji vezuju se za Kostu Cukića. Ovaj hajdelberški student i doktorant, za vreme knjaza Mihaila, bio je ministar prosvete i finansija, a čuven je i po tome što je uveo dinar kao zvanično sredstvo plaćanja u Srbiji. Priča kaže da je Cukić, osim trotomne “Ekonomije”, napisao i priručnik za preferans. I posle 120 godina od njegove smrti, još se pominje, ali u žargonu današnjih igrača. “Igrati po Cukiću” znači odigrati logično.
Svetsko prvenstvo u preferansu u Bečeju okupilo je više od 160 takmičara iz čitavog regiona. Osim 2.500 evra, pobedniku je namenjena i zlatna unikatna narukvica, vredna gotovo pola prve nagrade.
Po propozicijama turnira partija traje tri sata. Preferandžije će znati o čemu je reč - kreće se od trista poena, a kad sudija odsvira kraj, ukoliko partija nije gotova, podvlači se crta, pa ko je bolji. Igrala su se dva kola na dan.
- Ne mogu da prežalim jučerašnju grešku. Prodadoh partiju iz čista mira. Sada bih se borio za sam vrh - jada se Radovan Graora iz Vukovara.
Partije su igrane na 55 “terena”. Nekima je, možda falila čoja, čisto zbog atmosfere. Poeni i “supa” upisivani su srebrnim “rolerima” na posebno odštampanim bordo papirima.
Da svaki takmičar, u svakom trenutku ima sve što mu je potrebno, tokom čitavog takmičenja brinule su tri hostese. Mada se, onako obučene sve u belom, mlade, “napucane”, nisu baš uklapale u ambijent i ne znaju baš mnogo o preferansu, odlično su odradile posao, slažu se takmičari. Mnogima su, kažu, donele sreću.
- Simpatični su mi, imaju dosta rituala - priča nam Maja, jedna od hostesa. - Neki neće da sede za neparnim stolovima, neki žele da im prilazimo samo sa leve strane, drugi hoće da popiju sa nama piće. Kažu, radi malera...
U pauzi dva kola, poslužen je “rindflajš“. Takmičari kažu da su u ova tri dana, za 5.000 dinara, koliko je iznosila kotizacija, imali odličnu hranu. Pravu domaću.
Na prvom stolu situacija se sve više “kuvala”.
Sudija je označio poslednjih petnaest minuta partije. Sva tri takmičara su “tu negde”. Drugi sudija opet je odmaknuo kibicere.
Preferans, nezvanično, važi za najintelektualniju kartarošku igru, ali zvanično najdžentlmenskiju. Bilo je tokom turnira sitnijih “ogrešenja o ovo pravilo”, ali je sve bilo brzo rešeno.
Za preferans kažu i da je kao život: moraš dva-tri puta dobro da odigraš, ostalo je rutina.
E, tu lekciju ovaj put najbolje je shvatio najiskusniji - Milo Radović. Jedna pogrešna kontra njegovih protivnika i eto Mile na pobedničkom postolju. Sa sve zlatnom narukvicom. Podgoričanin je poneo titulu svetskog prvaka u džentlmenstvu, a Nišlija Dikić morao je da se zodovolji tek četvrtim mestom. Tako su odredili sabrani bodovi.
SISTEM PO CUKIĆU
PREFERANS je kartaroška igra utroje, francuskog porekla. Nešto slično, bar kako kažu knjige, igralo se još u starom Egiptu. Počeci igranja preferansa u Srbiji vezuju se za Kostu Cukića. Ovaj hajdelberški student i doktorant, za vreme knjaza Mihaila, bio je ministar prosvete i finansija, a čuven je i po tome što je uveo dinar kao zvanično sredstvo plaćanja u Srbiji. Priča kaže da je Cukić, osim trotomne “Ekonomije”, napisao i priručnik za preferans. I posle 120 godina od njegove smrti, još se pominje, ali u žargonu današnjih igrača. “Igrati po Cukiću” znači odigrati logično.
RADIO SLOBODNA EVROPA Dejan Radulović
29.05.2007
"Preferans čoveka oplemenjuje i to je igra koja kod
čoveka budi pozitivna osećanja, pozitivnu energiju. Nije igra samo suve logike
nego i improvizacije i kreacije i dinamike i igra džentlmenstva. Tu igri treba
tako shvatati."
A preferans je kao život. Kako prolazi život tako prolazi i partija preferansa. Kao što je u životu teško naći dobrog partnera da to bude pesma, tako je teško naći dva dobra partnera za idealnu partiju preferansa. I kao što su retki parovi koji život prožive srećno tako je redak pravi trio za dobru partiju. To je velika doza poštenja, čojstva, hrabrosti, po rečima igrača preferansa - igra koja otkriva pravo lice čoveka:
Igrač 1: "Inače je ovo jedna džentlmenska igra. Čovek stvarno ne može blefirati, moraš čestito igrati, lepo se ponašati, način ponašanja. Kroz ovo se može reći da je filozofija."
Igrač 2: "Kad god odigram partiju sa ova dva partnera, posle 3 sata igre mi se jako dobro upoznamo. Vidimo da li je neko lopov, gramziv, da li je neko tvrdica, da li je neko hazarder. Sve se vidi u jednoj partiji od 3 sata. Jeste to pokazatelj, na neki način, kakav je ko čovek."
A preferans je kao život. Kako prolazi život tako prolazi i partija preferansa. Kao što je u životu teško naći dobrog partnera da to bude pesma, tako je teško naći dva dobra partnera za idealnu partiju preferansa. I kao što su retki parovi koji život prožive srećno tako je redak pravi trio za dobru partiju. To je velika doza poštenja, čojstva, hrabrosti, po rečima igrača preferansa - igra koja otkriva pravo lice čoveka:
Igrač 1: "Inače je ovo jedna džentlmenska igra. Čovek stvarno ne može blefirati, moraš čestito igrati, lepo se ponašati, način ponašanja. Kroz ovo se može reći da je filozofija."
Igrač 2: "Kad god odigram partiju sa ova dva partnera, posle 3 sata igre mi se jako dobro upoznamo. Vidimo da li je neko lopov, gramziv, da li je neko tvrdica, da li je neko hazarder. Sve se vidi u jednoj partiji od 3 sata. Jeste to pokazatelj, na neki način, kakav je ko čovek."